Ekatarina Velika

Država: Serbia
Grad: Belgrade
Žanr: rock ex-yu new wave serbian alternative
Tekstovi pjesama: Ekatarina Velika lyrics

Biografija

Ekatarina Velika ("Catherine the Great", named after Catherine II of Russia, also called EKV for short) was one of the most successful and influential rock/New Wave bands from Yugoslavia.

The core of the band consisted of singer/guitarist Milan Mladenović, keyboardist Margita Stefanović and bassist Bojan Pečar, with other members only remaining with the band for shorter periods.

Biografija:

1982-1985: Катарина II

Група је настала 1982. године у Београду, када су певач и гитариста групе Шарло Aкробата, која се недавно пре тога распала, Милан Младеновић и гитариста Драгомир Михајловић Гаги основали бенд "Катарина II". Током 1982. њима се придружују Маргита Стефановић Маги (клавијатуре) и Бојан Печар (бас гитара), а затим и бубњар Шарла акробате Иван Вдовић Вд. Почетком 1984. године група је издала свој први албум, Катарина II. Албум је био хваљен од стране критике, али није постигао велики комерцијални успех због свог комплексног, уметничког и интровертног стила. Убрзо након изласка овог албума долази до промене састава групе: Вд напушта групу, а Гаги одлази у војску. На место бубњара долази Иван Феце Фирчи, а Милан остаје једини гитариста. У овом саставу група започиње прву југословенску турнеју. Почетком 1985, одмах по повратку из војске, Гаги напушта групу. Како је он имао лиценцу на име "Катарина II", група је променила назив у "Екатарина Велика" (касније обично скраћивано на "ЕКВ&

1985-1989: Пробој и врхунац популарности

1985. године, група издаје свој други албум, Екатарина Велика. На овом албуму је присутна промена у звуку групе. Музика је постала бржа и енергичнија, али је задржала особине које ће бити карактеристика свих ЕКВ албума: суптилност и осећајност саме музике и поетичне, интроспективне стихови Милана Младеновића. Јављају се и први хитови: "Очи боје меда", "Tattoo", "Модро и зелено" и "Ходај".

Група 1986. године издаје албум С' ветром уз лице. Овај албум је био много успешнији него претходна два и донео је велики број хитова: Буди сам на улици, Ти си сав мој бол, Као да је било некад, Новац у рукама, Стваран свет око мене. По изласку албума, групу напушта Иван Феце и на његово место долази Иван Ранковић Рака. Албум је био веома брижно испродуциран, са јаким акцентом на клавијатурама и свеопштом ведром атмосфером. Уследила је успешна турнеја, овековечена на албуму EKV 19LIVE!86, издатом 1987. године.

Након ове турнеје долази до још једне промене бубњара — на место Ивана Ранковића долази Срђан - Жика Тодоровић из Дисциплине кичме, и 1987. године излази албум Љубав. Нови продуцент, Аустралијанац Теодор Јани, донео је нов, агресивнији звук са много већим акцентом на гитарама. Албум је донео прегршт хитова: "Земља", "Љубав", "7 дана". На овом албуму стихови већ почињу да одсликавају атмосферу благе узнемирености, посебно у песми "Тонемо", где су готово депресивни.

1989. година доноси албум Само пар година за нас. Албум је у почетку био оштро критикован због стилског понављања претходног албума и једноставнијих песама, што је протумачено као покушај комерцијализације. Међутим, овај албум се ипак разликује од свог претходника по знатно мрачнијој атмосфери. Доминирају теме страха, несреће и свеопштег осећања да је пропаст близу, као да је ЕКВ предосећала распад државе, грађански рат, санкције и сва друга зла 90-их. Ипак, овај период је био врхунац популарности за ЕКВ. Песме "Круг", "Пар година за нас" и "Срце" постале су хитови, а ЕКВ је проглашена за групу године по избору часописа Pop-Rock.

1990-1994: Опадање и крај

Почетком 1990. године, групу напушта Срђан Тодоровић, а на његово место долази Марко Миливојевић. Међутим, убрзо након тога група је претрпела много значајнију промену: басиста Бојан Печар, један од саставних чланова триа који је од 1982. године истрајавао уз све промене бубњара, преселио се у Лондон. Овај догађај је био шок за групу и сматра се почетком њеног краја.

1991. године група издаје албум Дум дум, најмрачније ЕКВ остварење. Бас гитару је на албуму одсвирао студијски и џез басиста Бата Божанић. Албум је настао у време распада државе у којој су чланови групе живели и стварали и свеопшта атмосфера горчине која се тих дана осећала на просторима тада већ бивше СФРЈ се рефлектовала на овој плочи. 1993. група издаје свој последњи албум Неко нас посматра са Драгишом Ускоковићем на бас гитари. Албум је представљао знатну промену у звуку, и донео је топлу, поп атмосферу.

У првој половини 1994. године ЕКВ паузира, док Милан Младеновић одлази у Бразил и тамо са својим пријатељем Митром Суботићем Субом и бразилским музичарима снима албум Angel's Breath који ће бити издат 1995. године. На лето се враћа у Србију, након чега је било планова о новом ЕКВ албуму "Поново заједно", али до тога никад није дошло. Милан је открио да је оболео од рака панкреаса и 5. новембра 1994. године је умро у Београду. ЕКВ је престао да постоји.

Након распада

1997. године се појављује албум Live '88 са снимцима са последња два концерта са турнеје 1988. у Новом Саду и Загребу. Током 1998. издавачка кућа EKV Records почиње да поново објављује оригиналне студијске албуме ЕКВ-а са бројним додатним песмама. Појављује се и компилација Као нада, као говор, као море.

1998. године у Лондону је од срчаног удара умро Бојан Печар, а 19. септембра 2002. године је у Београду умрла Маргита Стефановић. Првобитни бубњар Ивица Вдовић је умро 1992. године, и једини преживели члан првобитне поставе је Драгомир Михајловић.

ЕКВ је својом музиком значајно утицала и још увек утиче на младе бендове у Србији. Ипак, многи бендови су углавном безуспешно покушавали да просто ископирају њихов стил и квалитет.

Latin:

1982-1985: Katarina II

Grupa je nastala 1982. godine u Beogradu, kada su pevač i gitarista grupe Šarlo Akrobata, koja se nedavno pre toga raspala, Milan Mladenović i gitarista Dragomir Mihajlović Gagi osnovali bend "Katarina II". Tokom 1982. njima se pridružuju Margita Stefanović Magi (klavijature) i Bojan Pečar (bas gitara), a zatim i bubnjar Šarla akrobate Ivan Vdović Vd. Početkom 1984. godine grupa je izdala svoj prvi album, Katarina II. Album je bio hvaljen od strane kritike, ali nije postigao veliki komercijalni uspeh zbog svog kompleksnog, umetničkog i introvertnog stila. Ubrzo nakon izlaska ovog albuma dolazi do promene sastava grupe: Vd napušta grupu, a Gagi odlazi u vojsku. Na mesto bubnjara dolazi Ivan Fece Firči, a Milan ostaje jedini gitarista. U ovom sastavu grupa započinje prvu jugoslovensku turneju. Početkom 1985, odmah po povratku iz vojske, Gagi napušta grupu. Kako je on imao licencu na ime "Katarina II", grupa je promenila naziv u "Ekatarina Velika" (kasnije obično skraćivano na "EKV").

1985-1989: Proboj i vrhunac popularnosti

1985. godine, grupa izdaje svoj drugi album, Ekatarina Velika. Na ovom albumu je prisutna promena u zvuku grupe. Muzika je postala brža i energičnija, ali je zadržala osobine koje će biti karakteristika svih EKV albuma: suptilnost i osećajnost same muzike i poetične, introspektivne stihovi Milana Mladenovića. Javljaju se i prvi hitovi: "Oči boje meda", "Tattoo", "Modro i zeleno" i "Hodaj".

Grupa 1986. godine izdaje album S' vetrom uz lice. Ovaj album je bio mnogo uspešniji nego prethodna dva i doneo je veliki broj hitova: Budi sam na ulici, Ti si sav moj bol, Kao da je bilo nekad, Novac u rukama, Stvaran svet oko mene. Po izlasku albuma, grupu napušta Ivan Fece i na njegovo mesto dolazi Ivan Ranković Raka. Album je bio veoma brižno isproduciran, sa jakim akcentom na klavijaturama i sveopštom vedrom atmosferom. Usledila je uspešna turneja, ovekovečena na albumu EKV 19LIVE!86, izdatom

1987. godine.

Nakon ove turneje dolazi do još jedne promene bubnjara — na mesto Ivana Rankovića dolazi Srđan - Žika Todorović iz Discipline kičme, i 1987. godine izlazi album Ljubav. Novi producent, Australijanac Teodor Jani, doneo je nov, agresivniji zvuk sa mnogo većim akcentom na gitarama. Album je doneo pregršt hitova: "Zemlja", "Ljubav", "7 dana". Na ovom albumu stihovi već počinju da odslikavaju atmosferu blage uznemirenosti, posebno u pesmi "Tonemo", gde su gotovo depresivni. 1989. godina donosi album Samo par godina za nas. Album je u početku bio oštro kritikovan zbog stilskog ponavljanja prethodnog albuma i jednostavnijih pesama, što je protumačeno kao pokušaj komercijalizacije. Međutim, ovaj album se ipak razlikuje od svog prethodnika po znatno mračnijoj atmosferi. Dominiraju teme straha, nesreće i sveopšteg osećanja da je propast blizu, kao da je EKV predosećala raspad države, građanski rat, sankcije i sva druga zla 90-ih. Ipak, ovaj period je bio vrhunac popularnosti za EKV. Pesme "Krug", "Par godina za nas" i "Srce" postale su hitovi, a EKV je proglašena za grupu godine po izboru časopisa Pop-Rock.

1990-1994: Opadanje i kraj

Početkom 1990. godine, grupu napušta Srđan Todorović, a na njegovo mesto dolazi Marko Milivojević. Međutim, ubrzo nakon toga grupa je pretrpela mnogo značajniju promenu: basista Bojan Pečar, jedan od sastavnih članova tria koji je od 1982. godine istrajavao uz sve promene bubnjara, preselio se u London. Ovaj događaj je bio šok za grupu i smatra se početkom njenog kraja. 1991. godine grupa izdaje album Dum dum, najmračnije EKV ostvarenje. Bas gitaru je na albumu odsvirao studijski i džez basista Bata Božanić. Album je nastao u vreme raspada države u kojoj su članovi grupe živeli i stvarali i sveopšta atmosfera gorčine koja se tih dana osećala na prostorima tada već bivše SFRJ se reflektovala na ovoj ploči. 1993. grupa izdaje svoj poslednji album Neko nas posmatra sa Dragišom Uskokovićem na bas gitari. Album je predstavljao znatnu promenu u zvuku, i doneo je toplu, pop atmosferu.

U prvoj polovini 1994. godine EKV pauzira, dok Milan Mladenović odlazi u Brazil i tamo sa svojim prijateljem Mitrom Subotićem Subom i brazilskim muzičarima snima album Angel's Breath koji će biti izdat 1995. godine. Na leto se vraća u Srbiju, nakon čega je bilo planova o novom EKV albumu "Ponovo zajedno", ali do toga nikad nije došlo. Milan je otkrio da je oboleo od raka pankreasa i 5. novembra 1994. godine je umro u Beogradu. EKV je prestao da postoji.

Nakon raspada

1997. godine se pojavljuje album Live '88 sa snimcima sa poslednja dva koncerta sa turneje 1988. u Novom Sadu i Zagrebu. Tokom 1998. izdavačka kuća EKV Records počinje da ponovo objavljuje originalne studijske albume EKV-a sa brojnim dodatnim pesmama. Pojavljuje se i kompilacija Kao nada, kao govor, kao more.

1998. godine u Londonu je od srčanog udara umro Bojan Pečar, a 19. septembra 2002. godine je u Beogradu umrla Margita Stefanović. Prvobitni bubnjar Ivica Vdović je umro 1992. godine, i jedini preživeli član prvobitne postave je Dragomir Mihajlović.

EKV je svojom muzikom značajno uticala i još uvek utiče na mlade bendove u Srbiji. Ipak, mnogi bendovi su uglavnom bezuspešno pokušavali da prosto iskopiraju njihov stil i kvalitet.

Slični umjetnici: Katarina II Šarlo Akrobata EKV Haustor Idoli